Први сабор геодета Србије и Српске одржан је од 13. до 15. октобра 2024. године на Фрушкој Гори у хотелу Фрушке терме. Овај догађај обухватао је бројне панеле, предавања и дискусије у вези са савременим геодетским техникама, стандардима и изазовима у области геодезије, као и њиховом примјеном у различитим секторима. Након церемоније свечаног отварања и поздравних ријечи директора РГЗ-а Борке Драшковића и директора РУГИПП-а Драгана Станковића, сабору се обратио и предсједник Савјета геодета Европе путем видео линка господин Николас Смитх.
Током свечане церемоније на Првом сабору геодета Србије и Српске, уручена су признања за живото ђело истакнутим стручњацима који су дали неизмјеран допринос развоју геодезије и правних аспеката везаних за ову област. Ова признања представљају највеће признање за дугогодишњи рад и значајан утицај на струку, како на националном, тако и на међународном нивоу. Признања су добили проф. др Душан Јоксић, дипл. инж. геодезије, проф. др Драган Благојевић, дипл. инж. геодезије, проф. др Радомир Лукић, дипл. правник, проф. др Владимир Лукић, дипл. инж. геодезије и Верољуб Матић дипл. инж. геодезије.
Након свечане дођеле признања за животно дјело, гости Првог сабора геодета Србије и Српске уживали су у изузетној умјетничкој изведби монодраме “На Дрини ћуприја”, у извођењу истакнутог глумца Тихомира Станића. Ова монодрама, заснована на познатом дјелу нобеловца Иве Андрића, донијела је посебну атмосферу и емотивни тон догађају, остављајући публику дирнуту и очарану његовом изведбом. Монодрама је додатно обогатила овај посебан дан, повезујући на симболичан начин историју, културу и традицију са савременим достигнућима у градитељству.
Након кратке паузе услиједио је први панел директора геодетских служби. Модератор овог панела је био Дарко Вучетић, помоћник директора Сектора за развој и иновације РГЗ, а учесници панела су били Борко Драшковић, Бојан Нинчић, Дејан Ђорђевић, Василије Ђурић и Сања Туцикешић. Борко Драшковић је водио инспиративну расправу о будућности геодезије. Говорио је о потребама модернизације система и изазовима с којима се суочавају. Сви присутни су осјетили важност овог тренутка и било је јасно да су пред нама велике промјене у струци, промјене које требају обликовати будућност геодезије у Републици Српској. Једна од главних порука панела је била значај геодезије као стратешке гране у планирању и развоју друштва. Наглашено је да је неопходно стално унапређивање геодетске праксе кроз имплементацију нових технологија, као и јачање сарадње између геодетских институција Србије и Српске.
На другом панелу под називом Дигитална трансформација катастра, чији је модератор била Јелена Матић Вареница, помоћник директора геосектора РГЗ-а. Представници Републичког геодетског завода Србије (РГЗ) представили су низ иновација и технологија које су кључне за модернизацију катастарских система и унапређење управљања просторним подацима. Kолегиница Данка Гарић, помоћник директора сектора за дигиталну трансформацију РГЗ-а је представила шта је све постигнуто до сада. Републички геодетски завод Србије, кроз неколико амбициозних пројеката, успјешно је увео низ дигиталних рјешења која су значајно унаприједила катастарски систем. Прелазак са папирних евиденција на електронске базе података и онлине сервисе омогућио је бржу обраду података, транспарентност, али и једноставнији приступ катастарским информацијама за грађане и правне субјекте. Kолега Бранко Лукежић нагласио је да дигитална трансформација не подразумијева само прелазак на електронске базе података, већ и имплементацију напредних технологија као што су ГНСС системи, 3Д моделирање и ГИС (Географски Информациони Системи). Ове технологије омогућавају прецизније и брже мјерење, као и бољу визуализацију података, што значајно унапређује рад геодетских служби. Посебан нагласак стављен је на 3Д катастар, који пружа детаљније приказе и омогућава корисницима бољи увид у сложене просторне односе, нарочито у урбаним срединама. Закључак је да дигитална трансформација катастра у Србији је у пуном замаху, а досадашњи резултати показују да се ефикасност и транспарентност геодетског система могу значајно унаприједити примјеном нових технологија. Kроз ову модернизацију, катастар постаје поузданији, бржи и приступачнији, чиме се доприноси и општем побољшању пословног окружења у земљи.
Трећа панел дискусија на тему Сајбер секјурити коју је водио Владица Убавић, представила је кључну улогу у освјетљавању значаја заштите података у геодетским и државним институцијама. Током панела, учесници су се бавили кључним темама везаним за безбједност у дигиталном свијету. Лука Васић, ЦЕО компаније Октакрон, говорио је о стратегијама и мјерама заштите података које морају бити имплементиране у државним институцијама, посебно у контексту сајбер безбједности. Мајо Миловић, ЦЕО Скај Експреса, истакао је важност едукације запослених о информацијама везаним за сајбер безбједност. У његовом излагању наглашена је потреба да се смањи људски фактор као најслабија карика у сајбер безбједности кроз обуке и стално усавршавање запослених. Закључак панела био је да, с обзиром на обим података с којима геодетске институције раде, сајбер безбједност мора бити приоритет. Учесници су се сложили да се без правих мјера заштите и правилно обучених запослених ризик од губитка или компромитовања података значајно повећава, што може имати дугорочне посљедице за институције и грађане.
Након ручка и кратке паузе, учесници Првог сабора геодета Србије и Српске присуствовали су серији изузетно значајних предавања која су се бавила актуелним темама и изазовима у геодетској струци. Прво предавање, под називом “Светски стандарди на тржишту некретности и масовној процјени вредности: изазови и могућности у Југоисточној Европи”, одржала је Ребекка Малмквист предсједница Међународне асоцијације процјенитеља (ИААО). У фокусу овог предавања биле су актуелне методе и стандарди у процјени некретнина, као и специфични изазови са којима се суочавају земље Југоисточне Европе. Након тога, Томаж Петек предсједник управног одбора Еурогеограпхицс-а, кровне организације свих катастарско-картографских институција у Европи, говорио је на тему “Одрживи развој и улога геодезије у постизању глобалних циљева”, гђе је нагласио важност геодетских података за одрживи развој и њихову примјену у постизању циљева везаних за заштиту животне средине, урбани развој и инфраструктуру. Треће предавање, на тему “Нове технологије у геодезији и геопросторним подацима: подстицај за заједничку будућност”, одржао је пуковник др Синиша Дробњак. Он је говорио о најновијим достигнућима у кориштењу дигиталних карата и паметних технологија у геодезији, истичући њихову кључну улогу у модернизацији струке. Након тога, Бојан Нинчић в.д. помоћника директора Сектора за геодетске послове РУГИПП-а на тему “Геодетска тачност у мјерама од стратешког значаја”, нагласио је значај прецизности у мјерама које се користе за велике инфраструктурне пројекте и управљање просторним подацима. Последње предавање у овој серији, под називом “Примена геодезије у геопросторном и катастарском приступу”, одржали су Дарко Вучетић, Јелена Савковић и Вања Шимуњић, који су дискутовали о значају катастарских података за планирање и управљање ванредним ситуацијама, уз конкретне примјере из праксе Министарства унутрашњих послова. Ова серија предавања омогућила је присутнима да стекну увид у најновије технологије и стандарде у геодезији, као и да размотре кључне изазове са којима се струка суочава у региону.
Док се дан полако приводио крају, организован је обилазак изложбе најновије геодетске опреме. Многи су први пут имали прилику да виде софистициране уређаје за мјерење терена и скенирање у 3Д-у. На Сабору су представљени ГНСС пријемници, алати за 3Д моделовање, а учесници имали прилику да виде демонстрацију ГНСС опреме са интегрисаним камерама. Вече је завршено са пројекцијом документарног филма о Војногеографском институту која је изазвала тиху рефлексију о богатој историји геодезије.
Након завршетка стручног дијела програма услиједила је свечана вечера, која је пружила прилику учесницима да се у опуштенијој атмосфери друже и размјене искуства. Посебан печат вечери дала је Ана Бекута, гост вечери, која је са својим наступом уљепшала догађај.
Други дан сабора био је једнако динамичан. Панел “Дигитални елаборат за ефикаснији катастарски систем” бавио се кључним темама везаним за унапређење катастарских система кроз дигитализацију елабората и документације. Циљ панела био је да се представе могућности модерних технологија у геодезији, које омогућавају ефикасније и прецизније управљање просторним подацима. Панел је модерирао Бранко Лукичић, а учесници су били: Данка Гарић, Дамјан Kвас, представник Геодетске управе Словеније (ГУ), Горан Kаевски, представник компаније ИГЕА Мак из Македоније, Момчило Фржовић испред друштва геодетских инжењера и геометара Републике Српске и Жељана Жугић испред РУГИПП-а. Током панела, дискутовано је о предностима дигиталних елабората у процесу управљања катастром, што укључује брже обраде података, већу прецизност и лакши приступ просторним информацијама. Учесници су подијелили искуства својих институција и организација у имплементацији ових система, указујући на изазове са којима се суочавају и предности које су до сада уочили. Посебан фокус стављен је на регионалну сарадњу у области дигитализације катастарских система и како размјена искустава може помоћи да се унаприједи ефикасност рада у геодетским службама широм Балкана. Дигитални елаборати омогућавају транспарентније и брже процесуирање података, што значајно доприноси убрзању административних процедура и смањењу бирократских препрека. Овај панел истакао је важност наставка дигиталне трансформације у геодезији, као и потребу за увођењем иновативних рјешења која ће омогућити ефикасније управљање земљишним ресурсима и катастарским евиденцијама у будућности. Иако Република Српска напредује у дигитализацији катастарских система, свјесни смо да још увијек заостајемо у одређеним сегментима, посебно због недостатка закона о дигиталном потпису. Овај недостатак нас успорава у пуној имплементацији дигиталних рјешења, али то такође отвара простор за унапређења. Увођењем овог закона, били бисмо у могућности да додатно модернизујемо процесе и приближимо се савременим стандардима у геодезији.
Након панела, услиједило је предавање под називом “Дигитални архив као сервис савременог друштва”, које је одржала Милена Јосиповић, магистар геодезије и начелник Ођељења за архив документације и дигитални архив. Предавање је истакло значај дигитализације архива као кључног елемента у модернизацији управљања документацијом. Милена Јосиповић је нагласила како дигитални архив не само да омогућавају ефикаснију похрану и претрагу података, већ представљају и важан сервис за ширу заједницу, омогућавајући бржи и једноставнији приступ информацијама. Уз јасне примјере из праксе, Јосиповић је показала како дигитализација архива доприноси транспарентности, смањује административне трошкове и убрзава процес доношења одлука. Њен ентузијазам и стручност су одушевили присутне, а многи су препознали значај ове теме у контексту свеопште дигиталне трансформације друштва. Предавање је охрабрило присутне да се додатно посвете дигитализацији у својим институцијама, препознајући то као нужан корак ка будућности.
Након предавања услиједио је панел “Видљивост приватне геодетске праксе у осталим струкама и законским оквирима”. Овај панел био је изузетно важан за разумијевање улоге приватне геодетске праксе у ширем контексту, како у односу на друге струке, тако и унутар законских регулатива које обликују рад у овој области. Под модераторством Василија Јовановића из организације “Геоудружење”, панел је окупио стручњаке из региона који су подијелили своја искуства и предложили рјешења за изазове са којима се суочава приватна геодетска пракса. Дискусија је обухватила теме као што су искуства из региона гђе су учесници представили конкретне примјере из праксе у различитим земљама, указујући на разлике и сличности у законским оквирима и препрекама са којима се сусрећу геодети. Разматрани су модели који би могли помоћи у већој видљивости приватних геодетских фирми, као и приједлози за унапрјеђење законских регулатива које би омогућиле бољу сарадњу са другим инжењерским и техничким струкама. Учесници панела, међу којима су били мр Борко Драшковић, директор РГЗ-а, Василије Ђурић, предсједник “Геоудружења”, Верољуб Матић, Младен Племић, предсједник Струковне коморе других инжењерских струка, Саша Радосављевић, члан У.О. Друштва геодетских инжењера и геометара Републике Српске, Ненад Бајић испред РУГИПП-а понудили су увид у специфичне изазове с којима се суочавају геодети у региону, али и могућности за унапрјеђење кроз међусекторску сарадњу и измјене у законском оквиру. Панел је дао важан допринос разумијевању како геодетска струка може унаприједити своју видљивост и утицај у друштву, али и како се законски оквири могу ускладити са савременим потребама приватне геодетске праксе. Овај конструктиван дијалог је отворио пут ка бољој сарадњи и унапређењу статуса геодетске струке у ширем контексту инжењерских дисциплина.
Док су се одржавали панели другог дана у исто вријеме су у другим салама организована и бројна друга предавања и дискусије. Предавања су се бавила широким спектром тема везаних за геодетску праксу и иновације у овој области. На примјер, једно од предавања под називом “Иновације у катастру, сервиси и дигитална едукација” пружило је увид у нове технологије и алате који помажу у унапређењу катастарских система и едукацији геодетских кадрова. Такође, дискусије су обухватиле теме попут интегрисаних ГИС система за управљање инфраструктуром и примјене лидар технологије у прецизној пољопривреди. Ова разноврсност тема омогућила је учесницима да одаберу предавања која најбоље одговарају њиховим интересима, пружајући им прилику да се упознају са савременим рјешењима и технологијама које обликују будућност геодетске струке. Током расправе о примјени ГИС технологија, многи су схватили да је будућност геодезије нераскидиво повезана са информацијским технологијама.
Након два дана испуњена иновацијама, инспиративним предавањима и конструктивним панелима, Први сабор геодета Србије и Српске завршен је усвајањем декларације која представља значајан корак ка модернизацији и даљем унапређењу геодетске струке. Учесници су размијенили искуства и предложили конкретне мјере које ће унаприједити како приватну геодетску праксу, тако и државне геодетске институције. Усвојена декларација поставила је темеље за будући развој кроз примјену нових технологија и усклађивање са савременим стандардима. Декларација се фокусира на неколико кључних области. Област дигиталне трансформације са аспета увођења савремених технологија, попут ГИС система, ГНСС технологије и ЛИДАР скенирања, како би се убрзала и модернизовала обрада података у катастру и геодетским институцијама. Област едукације кадрова кроз континуирану едукацију и обука геодета кроз дигиталне платформе и програме, како би стручњаци остали у току са најновијим достигнућима и стандардима и област регионалне сарадње кроз аспект јачања регионалне сарадње и размјена искустава са геодетским институцијама из других земаља, с циљем примјене најбољих пракси у геодетским процесима. Ова декларација означава почетак нове ере за геодетске институције Србије и Републике Српске, стављајући фокус на иновације и ефикасније управљање просторним подацима.
Учесници су отишли са новим знањем, али и с надом да ће једног дана и они стајати на мјесту гђе су тог дана били њихови ментори и узори. Био је то догађај који је, осим што је промовисао савремене технологије, учврстио везу између људи који дијеле исту страст – љубав према мјерењу, картографији и обликовању простора у којем живимо.
Одржан Први сабор геодета Србије и Српске